Arara

-         Otkrovenje Jovanovo, glava 13. stihovi 1. i 4.

Ovim citatom počinje jedno izuzetno anime ostvarenje „Monster“ ili na srpskom „Monstrum“. Ono što me je posebno oduševilo je što ovo delo nema onog dečjeg humora kao kod većine ovakvih ostvarenja, namenjeno je odraslijoj publici i može stati u isti rang sa svetski poznatim serijama. Iako ima dosta epizoda (čak 74), priča je kompaktna i svaka regresija (kojih zapravo ima mnogo) samo doprinosi boljem razumevanju serije i povezivanju priča glavnih i sporednih likova.

Glavni lik je mladi neurohirurg Kenzo Tenma koji je došao u Nemačku na specijalizaciju. Veren je razmaženom bogatašicom Evom Hajneman čiji je otac direktor bolnice u kojoj Tenma radi što mu, naravno, izuzetno pomaže u karijeri. Međutim, između Tenme i direktora Hajnemana postoje razlike u shvatanju jednakosti ljudskog života. Dok Tenma sav svoj život i rad bazira na verovanju da su ljudski životi jednaki, direktoru je na prvom mestu ugled bolnice i novac koji uz to ide. Pošto je Tenma genijalan neurohirurg, svi ga poštuju i glavni je kandidat za šefa hirurgije. Nakon što je Tenma po naređenju direktora bio povučen sa operacije jednog imigranta da bi operisao poznatog operskog pevača, taj imigranat umire. Posle nekog vremena u bolnicu stiže desetogodišnji dečak Johan sa metkom u glavi i njegova sestra bliznakinja koja usled šoka gubi pamćenje i Tenma se sprema za operaciju. Međutim, prima naređenje direktora da napusti operaciju dečaka i operiše gradonačelnika koji je tek trebao biti dovežen u bolnicu. Tenma ignoriše naređenje i spašava život dečaku, dok gradonačelnik umire. Tenma, koji je do tada imao sve, u jednom danu gubi mesto šefa hirurgije, verenicu, biva socijalno degradiran i gubi svaku šansu za građenje karijere.

Zatim se dešava da tri doktora sa najavišim rangovima u bolnici bivaju ubijeni otrovnim bonbonama, nakon čega Tenma postaje šef hirurgije. Istovremeno, dečak Johan i njegova sestra Ana nestaju iz bolnice. Ubica ostaje nepoznat, ali je detektiv Lunge ubeđen da je Tenma kriv, ali nema dokaza za to. Posle devet godina u bolnicu stiže Jurgens, policiji poznat kao obijač stanova i osumnjičeni za saučeništvo u ubistvima četiri sredovečna para. Jurgens u nekoliko navrata govori Tenmi da je unajmljen od strane „monstruma“ i da će ga on ubiti kao što je ubio i njegove saučesnike.

Jedno veče Tenma se vraća u bolnicu da poseti Jurgensa i pronalazi čuvara mrtvog sa omotom od bonbone pored njega, a Jurgensa nije bilo u bolničkoj sobi. To ga je podsetilo na događaj pre devet godina, on kreće za Jurgensom i pronalazi ga na vrhu jedne zgrade. Ali, sa Jurgensom je bio još jedan čovek koji je držao uperen pištolj u njega. Iako je Tenma pokušavao da ga ubedi da ne puca, on hladnokrvno ubija Jurgensa i govori Tenmi da njega neće ubiti jer ga smatra ocem jer mu je pre devet godina spasao život. Tenma shvata da je taj hladnokrvni ubica Johan, dečak zbog koga je žrtvovao karijeru, i, vođen grižom svešću, kreće u potragu za njim, u želji da ga zaustavi i ispravi svoju grešku od pre devet godina, kada ga je vratio u život. U toku te potrage sreće mnoge ljude i svako od njih ima jedan deo slagalice o Johanu. Tenma ubrzo saznaje puno o Johanu, ali i onome što ga je učinilo serijskim ubicom.

Iako je tema ozbiljna i možda sumorna (čak su i boje uglavnom tamne), ova serija je veoma optimistična i ispunjena verom u ljudsku dobrotu. Sve se vrti oko dva (filozofska!) pitanja: „Jesu li svi životi jednaki?“ i „Ako nisu, ko može suditi o tome čiji je život vredniji?“ Poslednja epizoda daje odgovor na oba pitanja i upravo je to ono što ovo ostvarenje čini izuzetnim.

„Das Experiment“ je nemački film iz 2001. godine reditelja Olivera Hilšbigera. Ovaj sjajan triler je baziran na istinitom događaju koji se odigrao 1971. godine na Stanford univerzitetu u Kaliforniji.

Profesor Filip Zimbardo je vršio psihološki eksperiment da bi ustanovio kako se normalni ljudi ponašaju u zatvorskim uslovima. Izabrani su kandidati dobrovoljci da za određenu novčanu naknadu učestvuju u eksperimentu koji traje 14 dana, pri čemu se ispitanici dele u dve grupe (12 zatvorenika i 12 čuvara zatvora) u zavisnosti od unapred utvrđenih psiholoških profila i stavljaju u realno simulirane zatvorske uslove sa instrukcijama da se u potpunosti užive u uloge. Naravno, čitav eksperiment je bio nadgledan kamerama i delimično kontrolisan od strane eksperimentatora, jer je postojalo jedno pravilo, a to je da je upotreba fizičke sile zabranjena. U teškim „zatvorskim“ uslovima svako od ispitanika reaguje drugačije, otkrivajući do sada nepoznate strane svoje ličnosti u težnji da preživi „eksperiment“ koji prestaje to da bude…

Cilj je bio utvrditi koliko će se ispitanici uživeti u ulogu koja im je data u toku dve nedelje, ali posle samo šest dana eksperiment se naglo i neplanirano prekida jer donosi neočekivane rezultate koji su ovaj eksperiment načinili jednim od najkontroverznijih u istoriji, a sam film jednim od boljih trilera koji garantuje napetost i drži pažnju do samog kraja.

„Franc Verfel povezuje impresionističku umetnost tananih živaca sa ekspresionističkim žarom, snažan etos samilosti sa traganjem za Bogom. Teme oko kojih se neprekidno vrti su krivica i spasenje, samooptužba i egzaltiranost, očajanje, likovanje u životnoj radosti i utopijsko verovanje u neograničeno bratimljenje među ljudima.“